Познато је да снага раста било ког воћног стабла зависи од генетских карактеристика сорте, а пре свега од матичњака. Међутим, након што је дрво посађено, још увек можемо утицати на величину и величину крошње. Неки третмани стимулишу раст дрвећа, док га други знатно инхибирају. Основни поступак који значајно утиче на раст биљке је сечење.
Чини се да је ово типичан поступак ограничавања круне. Заиста, јер након сваке резидбе уклањамо одређени део гране и тако смањујемо њену величину. Међутим, већ исте године дрво, настојећи да обнови своју круну, ниче много више изданака него што смо посекли.
На месту посеченог изданка из пупољака уснулих извлаче два или чак јача изданка који згушњавају круну. Међутим, вешто изведена резидба круне може спречити прекомерно ширење дрвета. Све зависи од тога где смо исекли грану.
Остављајући чак и кратак, неколико или неколико центиметара дугачак комад изданка (чеп), можемо очекивати да ће на месту одсеченог изданка израсти најмање два нова. Резидбом или скраћивањем чак и малих гранчица на погрешном месту, чинимо да се крошња превише згусне узгајањем непотребних изданака.
Овај начин сечења, остављајући крајеве крајева гранчица познат је као рез „јеж“. Постоји и разлог, јер велики број пређених изданака подсећа на јежа. Ово није добро формирање круне, јер ограничава стварање вредних изданака на којима ће се узгајати воће.
АБЦ сечења украсног грмља
Међутим, ако грану исечемо у потпуности, врло близу ње, не остављајући истезање са успаваним пупољцима, неће бити места за ницање гране. Овај начин сечења назива се "венчани прстен". Резањем на овај начин заправо смањујемо број грана, истовремено ограничавајући раст више грана.
Стога, знајући реакцију дрвећа на одређену врсту резидбе, лако можемо одредити места на којима желимо да дрво ниче или не расте. Да резимирамо - број изданака које треба посећи је од велике важности при сечењу, али и место где се изданак сече и колико дуго ће грана остати на дрвету.
