Када смо развили башту, остао нам је мали квадрат на који смо претходно сипали рушевине и земљу из јарка. Било је разних идеја за попуњавање овог брда. А онда је мој супруг, у шали, рекао да ће овде саградити замак. Одмах сам знао да је ово било добро. Сунчано брдо са три прелепе брезе у позадини показало се идеалним местом за тврђаву.
Извор инспирације
Живимо близу Јуре Краковско-Цзестоцховске, која импресионира многим замковима. Међутим, ми сами волимо то у Бедзину. Потиче из четрнаестог века, из доба Казимира Великог. У свом уму сам већ видео минијатуру ове зграде - са дивним јарком зеленим од ројева и каменом стазом која се вијугала међу вресовима право до замка. И тако је за мог супруга Здзисłава започело два месеца рада на коленима, у изузетно неудобним положајима.
Степенице зграде замка
Посао је започео изливањем дубоког (80 цм) темеља. Како се бетон сушио, припремио је материјал - велики број ситних, равних камена кречњака. На темељу је поставио место за зидове, кулу и стамбене делове. Изградња се одвијала у фазама. Овај мукотрпан посао састојао се у одабиру одговарајућег камења и спајању јаким цементним малтером (пропорције 1: 2, тј. 1 део цемента и 2 песка). Након што је сложио неколико слојева и осушио их, супруг је истог дана почео да чисти прљавштину жичаном четком. Тако су изграђени: бергфриед, унутрашњи зидови са стамбеним и одбрамбеним зградама, спољни зид, мост и пут до тврђаве. Израда минијатурних прозора била је велики изазов. Позадинско осветљење са ЛЕД диодама додаје шарм замка. Нарочито увече изгледа невероватно.
Дворац стоји на брду од вријеска. А кула замка је омиљено место посматрања наше мачке Никите.
Елзбиета Томецка
