Симптоми ове болести први пут су описани пре више од 30 година на примеру планинског бора који расте у планинама Татре. Тада се веровало да је узрок његове појаве загађење животне средине. Међутим, студије које су спровели фитопатолози са Универзитета за науке о животу у Вроцлаву указале су да су га узроковале гљивице из рода Лопходермиум.
Симптоми у облику жутих ситних мрља пречника 1-2 мм појављују се у пролеће. Тада покривају од неколико до неколико десетина процената површине игле. Како болест напредује, захваћена површина игле се повећава у величини, игла постаје сламнато жута, а затим отпада. Датум првог масовног пада игала пада на прелаз из јуна у јул.
Тада на изданку остају само овогодишње незаражене иглице које стварају својеврсну „четкицу“ на крајевима изданака. У наредним недељама може се уочити развој заразе младих иглица ове године, а други датум масовног испуштања игле, иако слабији од летњег, може се уочити почетком септембра. До сада је болест била масовно присутна у планинском бору који расте у планинама Карконосзе, ау мањој мери у планинама Татре.
Такође имамо сигнале да се жута мрља појављује на иглицама планинског бора у планинским вртовима. Наш тим је открио нову врсту гљиве жуте пеге на планинском бору, која се налази само у планинама Карконосзе, због чега је и названа Лопходермиум цорцонтицум.
