Инспирисан успоменама из дединог врта, одлучио сам да саградим земуницу за чување своје жетве. Желео сам да подрум нема кров над степеницама. Зато сте морали размишљати о одводу и рупи у коју би се кишница одводила. У земуници је требало да расте трава, па је прилаз за косилицу морао бити нежан. То је захтевало изградњу потпорног зида на прочељу како се тло изнад улаза не би распадало. За добру вентилацију морао се направити једноставан усис ваздуха, а под не би могао бити од бетона ако би се регулисала влажност у подруму.
|
1 |
Почео сам са радом са ископавањем. Утврдио сам да је величина подрума 1,5 к 2,5 м плус предворје (ваздушна брава 1,5 к 1 м). Овим величинама сам додао 25 цм за дебљину зидова и 10 цм за полистирен. Такође сам додао око 10-15 цм да убацим тзв удубљена фолија. Такав ров, укупно 200к450 цм, дубок 1 метар, припремао сам три поподнева.
|
2 |
Тек у ископу означио сам темеље и продубио их за 40 цм. Купио сам арматуру пречника 12 мм и жицу од 6 мм за узенгију. За ово 1,5 кг меке жице за везивање венца. Током градње наше куће, видео сам радника како припрема арматуру венца. Сада сам покушао да га имитирам. Арматуру сам сместио у ровове темеља и, након што сам је везао жицом, прелио бетоном.
|
3 |
Недељу дана касније стигле су цигле и ставио сам први слој. Зид је требао бити дебео 25 цм. Овде ми је помогао мој пријатељ Павеł, „изводећи“ све ћошкове.
|
4 |
После другог слоја цигле, престао сам да радим и на 3 метра иза задњег зида ископао сам рупу дубине 0,5к1,5 и 1,5 метра. Његове зидове обложио сам нетканом тканином, а дно повезао са подрумом канализационом цеви ø 250. Затим сам на цев нежно положио округле трупце до врха, а дно довршио ОСБ надградњом. Бочни отвори димензија 20к40 цм осигурани су бакарном мрежом. На тај начин, ако зими дува ветар, ваздух излази кроз вентилациони димњак на крову
и у подруму се ствара негативни притисак. Са мразом, ваздух који недостаје не долази кроз микропукотине на вратима, већ кроз јаму са камењем и цеви у земљи и мало се загрева.
|
5 |
Када су зидови били високи 1,30 м, од остатака арматурне жице и бетона направио сам венац који је држао све зидове на окупу. Тада сам припремио оплату за свод. Од ОСБ плоче сам исекао четири полукруга у радијусу од 75 цм и закуцао сваки у две грађевинске марке. Поставио сам ове структуре дуж подрума тако да крајеви полукругова додирују ивице наливеног венца. У полукругу сам натрпао оплатне даске дужине унутрашњег подрума. Формиран је дрвени свод.
|
6 |
Тада сам почео да постављам плафон. Свака цигла је бочно од центра подрума 6 цм, па је дебела 12 цм. На врху сам завршио тзв клиновима које сам угаоном брусилицом секао од опеке. На средину сам поставио вентилациони димњак од канализационе цеви ø 100. Димњак има кров са рупама и мрежицом. Затим сам све покрио стиропором од 10 цм и црном фолијом за канте. Како од ископа није било довољно земље, купио сам два кипера да покријем подрум и саградим брдо.
|
7 |
Врата се могу купити у супермаркету, али су правоугаона, што захтева већу висину у подруму. Полукружна врата су најбоља јер им горњи лук одговара плафону, а подрум није висок. Таква врата са оквирима сам направио сам од дрвених квадрата 50к100 мм и ОСБ плоча од 18 мм. Спољно крило сам изоловао стиропором од 2 цм.
|
8 |
Пре него што сам у потпуности подигао хумку у подруму, ископао сам темељ у предњој линији зида до дубине од 1,2 м и сипао бетон. На њему је изграђен потпорни зид од готових бетонских блокова. Направио сам и мини степениште од њих. Под у подруму положио сам поплочаним камењем, право на песковити кревет, без икаквог цемента.
Јаросłав Радзисзевски
