У рано пролеће, почетком априла, када је температура већ позитивна, травњаци захтевају врло пажљиво грабљање остатака осушене траве. Такође је добро ваљати земљу ваљком који притиска корење о тло. Током јаких мразева накупине траве се потискују према горе, а затим корење губи контакт са земљом, што доприноси исушивању избачених делова травњака.
После зиме, на травњаку су понекад видљива празна места, тј. Шупљине. Ова места се олабаве и посеју мешавином траве. Прво кошење траве се врши високо (6-8 цм). Важно је да је трава сува.
Предности кречења травњака
Вапнење травњака користи се када пХ тла падне испод пХ од 6,8, а на лаганим земљиштима пХ падне на 6,5. Његово благо смањење може се поравнати коришћењем вишекомпонентних ђубрива која садрже калцијум. У случају високо киселих земљишта (пХ испод 6), рано пролеће треба применити калцијумска ђубрива, нпр. Калцијум-карбонат, живо креч, доломитно брашно.
Малчирање травњака
У продаји су се појавиле косачице са функцијом малчирања, односно малчирањем покошене траве и утискивањем у земљу. Трава која пропада храни травњак и побољшава услове тла. Важно је да се малчирање не изводи пречесто, јер превише неразграђене траве остаје у травњаку, а затим оштећује травњак. Када користите малчирање, вреди хранити травњак већим дозама азотних ђубрива, која доприносе брзом распадању исецкане траве.
Прозрачивање травњака
Оксигенација корена је неопходна за правилан развој биљака. Ако је земљиште превише збијено или прекривено непропусним органским слојем, приступ кисеонику је ограничен. Када посматрате травњак са недостатком кисеоника, можете видети да је површина постепено прекривена маховином или коровом којима не треба пуно кисеоника. Други разлог за недостатак ваздуха је често превише влажно и тешко, кисело земљиште и неправилна нега (на пример, нередовна кошња, недостатак ђубрења и не грабљење травњака).
У рано пролеће, пре ђубрења, можете проветрити травњак. Овај третман се назива аерација и састоји се у уклањању или отпуштању непропусног органског слоја на површини тла (површинска аерација) или на већој дубини (дубока аерација). Површинска аерација врши се посебно изграђеним грабљама, тзв скарификатори или механички аератори. Дубинско прозрачивање састоји се у прављењу рупа у тлу до дубине од 8 цм или његовом сечењу. У ту сврху се користе машине са лопатицама на ротирајућим или котрљајућим осовинама. Прозрачивање се врши на влажном, али не и влажном тлу.
Висина травњака не би требало да прелази 5 цм. Пре извођења третмана траву треба покосити и траву темељито остругати. Након аерације, површину травњака треба равномерно прекрити рупама на сваких 15 цм у количини од 120-130 рупа по квадратном метру на лакшим земљиштима и 180-200 рупа на тешким земљиштима. На малим травњацима виљушке се користе за прозрачивање, ваљак са шиљцима и посебни прекривачи са шиљцима за ципеле. На великим травњацима користе се електрични аератори или аератори за сагоревање.
Колико често косимо травњак?
Учесталост кошења зависи од врсте траве и намене травњака. Пузеће траве се обично косе ређе. Травњаци који се користе у рекреативне сврхе, попут паркова, могу се косити ређе, нпр. Сваких 20 дана. Ливадске травњаке обично косимо два пута у сезони.
Травњаке које интензивно користе, на пример спортисти, треба косити чак два пута недељно, посебно током интензивног раста трава у мају. Нередовна кошња узрокује погоршање квалитета травњака, а такође доприноси зарази коровом или појави маховине. Кошење траве такође зависи од брзине поновног раста, што такође зависи од многих фактора, као што су: климатски услови, сезона, плодност тла, врста траве и врста третмана за негу.
