Пре векова људи су посматрали циклусе биљне вегетације и временске промене које се одвијају у природи. На овај начин су добро схваћени основни закони природе који и данас могу пружити многе смернице за целогодишњи план неге баште. Пољска је била прва земља у којој су се од 15. века водили записи на пољу фенологије, тј. Науке која проучава однос између сезонских промена времена и периодичних појава у биљном и животињском свету.
Фенолошка годишња доба
Према астрономском календару, пролеће почиње 21. марта, у време изједначавања дана и ноћи. На основу разлика у појавама које се јављају у природи, а посебно у свету биљака, тзв фенолошка годишња доба. За Пољску се разликовало осам: рано пролеће - прво тзв изглед биљака - цветају најраније вишегодишње биљке (нпр. подбел) и нелиснато дрвеће и грмље (нпр. дрен); рано пролеће - дрвеће и грмље које истовремено развијају лишће цветају; пролеће - дрвеће и грмље са лишћем цвета; рано лето - од цветања житарица до сазревања раних плодова; лето - сазревају житарице и воће, цветају липе; рану јесен- сазревају касни плодови; јесен - период жутања и опадања лишћа (пуна јесен - златна и касна - без лишћа); зима - период вегетативног одмора.
Након мапирања датума фенолошких појава на мапи наше земље, добијамо слику редоследа и трајања годишњих доба у одређеним регионима. То су тзв изофеничке карте, које показују да се најдужи период раног пролећа јавља у земљама Балтика, Одере и Висле. Пролеће започиње најраније у Великопољској, а најкасније у Мазурском језеру.
Сезона раста
Дужина вегетационе сезоне директно је повезана са изгледом и трајањем фенолошких сезона. За западну Великопољску, Шлеску низију и базен Сандомиерз то је 220 дана, за централни део земље - 200-210 дана, а за Мазурско језеро - преко 190 дана. Вегетацијски период је најкраћи у планинама. На врхунцима се може ограничити на неколико дана.
Пролеће неблаговремено
На жалост, природа не подлеже притиску до данас, због чега пролеће ретко долази на време. Понекад је прерано, понекад је касно, а ово очигледно није неутрално за развој биљака, јер им је важан број сунчаних дана и температура ваздуха. Због тога се лисни пупољци и цветови (фенолошке фазе) могу појавити у врло различито време, а разлика је још већа ако упоредимо поједине регионе наше земље.
Време је да започнемо сезону
Ако пажљиво погледамо биљке, моћи ћемо на основу тога да утврдимо које би баштенске радове требало започети. У рано пролеће почињу да цветају прве зимске шупе, снежне, снежне и снежне мећаве. У рано пролеће, лепо цветајућим анемонама, форзицији, тулипанима, нарцисима и сафирима постепено се придружују воћке и грмље, а млади листови огрозда сјаје сочном зеленилом. Када у ваздуху осетимо слатке мирисе охолог першуна, жуте икре и шљиве трнине, то ће значити да коначно можемо уклонити зимске покриваче са украсних биљака, а у повртњаку је време за сијање у земљу, између осталих грашак, црвена репа и спанаћ. Рано пролеће је такође време обрезивања ружа ради уклањања одумрлих дрвенастих делова и скраћивања старих изданака.
Мирис јоргована у ваздуху и бујно цветање стабала јабуке и трешње сигнализирају долазак пролећне сезоне. То значи да је време за садњу. Вишегодишње и једногодишње биљке тада могу пасти у земљу. У сеновитим састојинама цветају ароматични мразеви, а рована отвара пупољке. После средине маја опасност од мраза је занемарљива и биљке полако почињу да улазе у летњи период.
