Врт који окружује кућу и биљке које у њој расту врше не само естетску функцију, већ и повећавају влажност ваздуха, штите од буке, штите од ветрова и пружају мир својим становницима. Добро дизајнирана башта не би требало да гарантује само позитивно естетско искуство, већ и да створи микроклиму која јача наше здравље.
Урбана средина, услед људске активности, показује већи ниво загађења и у тлу, и у води и у ваздуху. Срећом, међутим, имамо све више алата помоћу којих можемо да „поправимо“ своје окружење.
Идеја о коришћењу биљака за смањење загађења у животној средини позната је већ дуго, али фасцинантна научна открића донета последњих година омогућила су развој првих технологија за пречишћавање животне средине. Биљке су способне да истовремено апсорбују много различитих загађивача. Фрагменти биљака који их садрже користе се компостирањем или, у случају тешких метала, сагоревањем у посебним спалионицама или складиште у рудницима.
 |
|
Тиса за прочишћавање ваздуха (такус баццата), попут тавлин-а, треба посадити у близини прометних путева (Слика: Фотолиа.цом) |
Фиторемедијација се широко користи у деградираним постиндустријским областима, где има за циљ да их врати у такво стање да се могу користити као рекреациона, комерцијална и стамбена подручја.
Биљке користе своје корење како би покупиле тешке метале и пребациле их у надземни део, уклањајући их тако из тла. Подручје примене фиторемедијације врло оријентисано ка будућности су урбана подручја, посебно она која се налазе у близини комуникационих праваца, где су земљиште, вода и ваздух загађени. У ваздуху има много опасних загађивача, попут суспендоване прашине, полицикличних ароматичних угљоводоника, азотних оксида, озона и тешких метала.
Домаће баште су место где се могу искористити јединствене способности биљака. Ово се посебно односи на објекте у близини путева, улица или прометних раскрсница. Међу четинарима који су савршени за садњу на таквим подручјима, интензивно упијајући загађиваче, можемо споменути тисе, клеке сабине, планински бор, сибирску микробиоту, али и виша стабла попут српске оморике и калифорнијске јеле.
Пријетња су и тешки метали: олово, кадмијум, бакар, цинк и антимон. Међу биљкама које их савршено уклањају из околине, има много трајница, нпр. Смаглицзки, одећа, гуске, златна ружа или рудбеки. Међу дрвенастим биљкама препоручујемо црни скакавац, сибирски карагенан, грм аморфни, јавор јавор и пољски јавор.
Друга група загађивача која су опасна по здравље су органска једињења, нпр. Полициклични ароматични угљоводоници, диоксини, хлорисани бифенили, бензен и његови деривати и нафтни деривати. Већина их је садржана у издувним гасовима аутомобила, диму од спаљеног смећа, са изгорелих ливада и из пожара.
 |
|
Тавлин од рованберри (сорбариа сорбифолиа) ефикасно чисти ваздух, чинећи га погодним за садњу, на пример, у близини путева (Слика: Фотолиа.цом) |
Сви ови загађивачи се ефикасно задржавају у воштаном премазу на површини биљке. Утврђено је да се након наношења на површину овог цвета полако премештају у први слој ћелија коже где се задржавају. Прљавштину која је „имобилисана“ може се лако уклонити грабљењем лишћа у јесен. Међутим, биљке ову врсту контаминације не апсорбују из тла. Срећом, неке врсте, попут беле мурве, црног скакавца, украсног дрвећа јабуке и брезе, ослобађају супстанце у земљиште које фаворизују раст бактерија које могу да их разграде.
Честице се сматрају најопаснијом групом загађивача. То су чврсте или течне честице које висе у ваздуху и плутају данима или чак недељама. Мањи улазе у алвеоле, узрокујући респираторне и кардиоваскуларне болести, укључујући рак плућа. Сакупљају их биљке на површини листова у воску.
Дрвеће које упијају највећу количину суспендоване прашине су пепео Пеннсилваниа, холандска липа 'Паллида', шведска рована, бреза 'Иоунгии', турска леска, јасена 'Ерецта' и обични јасен. Грмље и пењачице су такође веома важни у свакој башти. Врсте које се препоручују за пречишћавање ваздуха су планински пепео, Мејеров јоргован 'Палибин', тиса, жбунова хортензија, црвена рибизла, јапанска тавула, ван Хоуттеова кафана, базга 'Ауреа' и обични бршљан, бршљан са пет листова и бршљан са три листа.
Проф. Станисłав Гавронски, СГГВ, Варшава
Бронисłав Јан Сзмит, ЗСЗП
