Већина аутохтоних украсних врста добро је прилагођена преживљавању зиме у земљи. Много је горе са биљкама страног порекла, као и примерцима у саксији, чак и онима који се савршено носе са ниским температурама у условима постељине. Морамо помоћи овим биљкама.
Биљке се посебно смрзавају током зиме без снега (због недостатка природне изолације). Стандардни покривач је коренска кугла, на пример са сувим лишћем или иглама. На овај начин, између осталих, будлеи, хибискус, барбала, оловка, гуннера, јапанске анемоне и дезертер.
Биљке које су пореклом из степа, где су зиме суве, лако труну кад пада снег и киша, попут пампасове траве, јуке и тритома. Ове биљке је најбоље повезати у сноп тако да вода не доспе у срце биљака. Покријте земљу око корена лишћем или иглама. Тешко глинено тло треба мешати са песком како би се побољшала његова пропусност.
Зимзелено дрвеће и грмље такође се зими откривају, што је интензивније јаче сунце. Опасно је јер грм или дрво нису у стању да сакупљају воду из смрзнутог тла. Због тога биљке треба залијевати у дане без мраза. Добро решење је засадити биљке врећицама од јуте или нетканом тканином.
Запамтите, међутим, да биљке треба да дишу. Због јаких флуктуација температуре између дана и ноћи кора младих стабала пуца. То се може спречити или премотавањем дебла простиркама или кречењем креча кречом.
Биљке у саксији (не егзотичне, али домаће) могу презимити на тераси, али их треба поставити уза зид. По могућности у удубљењу за прозоре, тако да су заштићени од ветра и сунца. Ставите лонце на полистирен и замотајте их омотом од мехурића.
