Иако не подносе мраз, годинама цветају баштенски врт. Егзотичне винове лозе, јер о њима говоримо, проводе лето на отвореном, а зиму у загрејаним просторијама. Ко тражи биљку дугог цветања са јужноамеричким темпераментом, требало би да се одлучи за мандевилу, погрешно названу дипладенија. Боугаинвиллеа такође неуморно цвета.
Између априла и септембра, његове сорте производе бујне гроздове цветова свих боја осим плаве у четири или пет испирања. Плава крв тече венама поуздане оловке у облику уха. Цвеће неких врста тунбергије такође карактерише ретка плава боја. У харденбергији постоји и љубичаста нијанса. Контрастна ватрена наранџастоцрвена боја је текомарија из Јужне Африке и јужноамеричка пиростегија, црвена - кенедија.
Љубитељи истински егзотичних врста одлучиће се за џиновске арборвите са мрежатим љубичасто-белим цветовима. Многе врсте јасмина радују очи и мирисе. Њихово снежно бело цвеће отвара се, у зависности од врсте, у различито доба године између фебруара и августа. Још мирисније цвеће, које се развија шест до осам недеља у мају и јуну, има јасмин Трацхелоспермум звезда.
Остаје зелен током целе године, а самим тим је атрактиван и зими, као и соландра, мандевилла и винга-вонга (пандореја). Све остале овде приказане биљке одлажу лишће током хладне сезоне и у овом стању су задовољне температурама од 8 до 12 ° Ц.
Како осигурати покретљивост пењача
Боугаинвиллеа одлично подноси орезивање, па се честим скраћивањем изданака могу слободно формирати, такође у мало дрвеће. Међутим, за већину егзотичних винових лоза потребни су носачи у облику, на пример, бамбусових решетки. Најбоље је ставити их директно у посуду.
Захваљујући томе, целина која се састоји од саксије, биљке и носача остаће покретна и нећемо морати мукотрпно распетљавати изданке са жица причвршћених за зид куће, на пример пре скривања биљака за зиму. Вриједно је запамтити да зими изданци у основи суше делимично, па сечење не треба вршити до марта.
