Са ботаничке тачке гледишта, лишајеви не чине независну таксономску јединицу, већ су описани као симбиоза алги и гљивица. Сваком од ових организама су додељени задаци у вези с тим. Гљива формира унутрашње тело лишаја и штити алге од исушивања и механичких оштећења. Алге заузврат стварају шећер (фотосинтезу) и тако обезбеђују храну.
Лишајеви немају корење кроз које могу упити воду и нису ни на који начин заштићени од исушивања. Они упијају воду попут сунђера од кише или магле, а касније, по потреби, претварају је у маглу и преживљавају тешке тренутке у хибернацији. То је на неки начин тајна дуготрајности лишајева, јер усвајањем поменуте тактике могу преживети неколико десетина година.
Наравно, као што лако можете претпоставити, стопа раста лишајева је врло спора. Међутим, време за њих не игра никакву улогу, о чему сведочи нпр. чињеница да су организми који насељавају готово сва места на Земљи још од примитивних времена.
Лишајеви су пионирски организми јер расту у условима у којима други организми немају шансе. Могу се наћи на дрвећу, камењу и бетону. Расту на старим оградама и крововима, на први поглед налик шкољки или чак плесни.
Понекад унаказе покривени предмет, понекад га учине лепшим, сигурно је да биљкама не наносе никакву штету. Пошто лишајеви нису паразити, они не исисавају воду или хранљиве материје из биљака домаћина. Неке врсте лишајева преферирају киселу кору смрче, брезе или јохе, друге преферирају алкалну кору јавора или базге.
Лишајеви су поуздани биоиндикатори загађења ваздуха. Веома су осетљиви на сумпорна једињења, односно загађиваче које емитује индустрија и аутомобилска индустрија. Према томе, ових организама готово да нема у јако индустријализованим агломерацијама и градским центрима. У нашој земљи живи око 1.600 врста лишајева, од којих су многи под строгом заштитом.
Како лишајеви добијају нова земљишта
Лишајеви формирају талусе састављене од густо испреплетених нити које штите алге. Испод алги је језгро које је слој лабаво везаних гљивица. На самом дну лишаја налазе се лепљиве длаке које повезују тело са земљом. Занимљиво је да се лишајеви могу размножавати сексуално и несполно.
Ако се лишај множи несполним путем, честице лишаја распршују ветар или киша. У ту сврху, израст ствара посебне структуре на површини. То су изиди, тј. Мали израстци у облику конуса који могу да формирају нови организам након одвајања и соредије (или блефови), тј. Појединачне ћелије алги испреплетене хифама мицелијума у облику праха. Носи их ветар.
